Napad panike
Sve je počelo nekoliko meseci
posle mog prvog porođaja…
Prvo sam osetila tahikardiju (ili aritmiju),
gubljenje daha pri najmanjem naporu i odmah posumnjala na srčane tegobe…
Kardiolog je obavio detaljan pregled, ali sve je
bilo u najboljem redu.
Kako je to moguće? Pri ovakvim simptomima.
Ako nije srce, možda je nešto drugo u pitanju.
Počela sam sve češće da osećam i čudan pritisak
u glavi, trnjenje leve slepoočnice (tzv “mravinjanje“ – tada sam naučila tu
reč), nesiguran hod, blage vrtoglavice…
Sledeća stanica bio je neurolog… Sve sam obavila
kako treba… Žmureći prstom pogodila nos, hodala po pravoj liniji… Sve je ok.
Ne prestajem da tragam.
Pritisak u glavi polako prestaje, ali nekako sve
slabije vidim. Palim sva svetla u stanu, ali i dalje je mračno. Ne mogu da
čitam, redovi se gube …
Kod očnog lekara, konačno, prva dijagnoza…
Dioptrija na oba oka (- 0,75 i – 0,50) i astigmatizam.
Tražim i da mi izmeri očni pritisak, za svaki
slučaj…
Jedva uspeva da mi dodirne oko aparatom, uzmičem
se trzam..
Pita me koliko imam godina. U tom momentu 27.
”Da nije malo rano za visok očni pritisak?“ pita
me, posmatra i posle male pauze oprezno predlaže:
”Zašto ne biste posetili psihologa? Znam jednog
odličnog! Mnogo mi je pomogao”.
Zatečena i zbunjena vraćam film.
Da li je moguće da je cela moja agonija samo
plod mojih misli.
Vreme je pokazalo da je sve bilo posledica
napada panike koji su se ispoljavali različitim simptomima, a ja sam bezuspešno
pokušavala da ih objasnim fizičkim tegobama. Valjda mi je bilo lakše da zaista
budem bolesna i dobijem neki lek i da završimo sa celom ujdurmom.
ipak nije bilo tako
jednostavno…
Polako sam sebe ubedjivala da je sa mojim
fizičkim zdravljem sve u redu i ulazila u strahove s namerom da ih
savladam, ostajala u neprijatnim situacijama i na taj način rastezala i vežbala
sopstvenu izdržljivost.
I posle još nekoliko krugova poseta, redom
kardiologu, neurologu itd ( za svaki slučaj, nikad se ne zna) i posle nekoliko
godina mogla sam da kažem da stvari držim pod kontrolom.
I danas radim na sebi i kad god sam u prilici
porazgovaram o ovoj temi.
Ovoga puta ću jedan razgovor sa psihologom i
našim vežbačem u studiju, Slađanom Đorđević, podeliti i sa vama.
Slađo, prvo nam objasni
šta su, zapravo, panični napadi?
Napade panike karakteriše nagla i
iznenađujuća pojava neprijatnih telesnih simptoma (ubrzan ili neujednačen rad
srca, pojačano znojenje, otežano i plitko disanje, vrtoglavica, trnjenje ruku,
trešenje, pomućenje vida i slično), najčešće bez ikakvog očiglednog razloga.
Navedeni simptomi su regulisani radom autonomnog nervnog sistema te osoba ima
utisak da ne može da ih kontroliše niti predvidi.
Panični napad je zapravo strah od straha. Naime,
iako je početni “okidač“ telesni simptom osoba se uplaši tog simptoma pa
usled straha prvobitni simptom bude pojačan što vodi ka još jačem strahu i tako
u krug. Tako, telesni simptomi straha bivaju praćeni subjektivnim psihološkim
doživljajem anksioznosti koji vrlo brzo biva pojačan do panike. Tada se osoba
oseća kao u “začaranom krugu“. Kada se iskustvo ponavlja osoba može upasti u
tzv anticipirajuću anksioznost, jer je u neprekidnom isčekivanju paničnog
napada ili bilo kakvenaznake vegetativnih promena u telu koje mogu dovesti do
istog.
Prve napade panike sam imala neposredno posle prvog porođaja. Da li
je taj veliki događaj u životu svake žene doprineo tim epizodama?
Nije redak slučaj da porođaj bude
“okidač“ ranije nerazrešenih emotivnih stanja, Možda
si imala panične napade ili druge oblike
anksioznosti, ali nedovoljno prepoznate pa je nakon porođaja to emocionalno
stanje prosto isplivalo na površinu. Porođaj i postporođajni period je period
burnih telesnih promena u telu žene – širenje karličnih kostiju, porođajne
kontrakcije, psihofizička iscrpljenost koja se javlja u periodu “babinja“ su
burne telesne promene na koje lako može da se nadoveže ranije neosvešćeni
strah. Tako se i postporođajna depresija javlja kod žena koje su i pre porođaja
imale tendenciju da reaguju depresivno, ali nakon porođaja ta pojava postaje
intenzivnija. Kao što sam spomenula, napadi panike često počinju strahom od
vegetativnih promena u telu, koje su vrlo intenzivne u postporođajnom periodu
te se na njih lako “nadogradi“ anksioznost.
Sećam se da sam imala različite tegobe u zavisnosti od situacije u kojoj
sam se našla. Da li je tačno da simptoma napada panika ima koliko i ljudi koji
su ih iskusili i šta još ih može prouzrokovati?
Strah se može ispoljavati na različite
načine : kao generalizovana anksioznost, odnosno neodređeni strah, koga možeš
biti svesna, ali koji može biti i somatizovan, odnosno doživljen kroz
vegetativne promene u telu (ubrzano plitko disanje, pojačano znojenje, ubrzan
rad srca). Takođe, strah se može “vezati“ za određene unutrašnje senzacije, kao
što je slučaj kod paničnih napada i hipohondrije, ali i za spoljašnje
situacije, kao što je slučaj sa fobijama. Tako da nije neobično da postoji
čitava paleta doživljaja straha i da ih svako doživljava na svoj subjektivan
način. Zbog toga je važno psihoterapijski raditi sa samim uzrokom i načinima
prevazilaženja straha, kako se on ne bi “pomerao“ sa jednog načina ispoljavanja
na drugi.
Dobro sam zapamtila moje iskreno iznenađenje kada sam ustanovila da su
sve moje tegobe u stvari psihosomatskog porekla i da se ne radi ni o kakvom
fiizčkom oboljenju. Da li je čest slučaj da se napadi panike ne prepoznaju i
pripisuju nekim drugim oboljenjima?
Svaka emocija koju doživljavamo je
psihosomatska, odnosno uključuje subjektivni doživljaj telesnih promena i
psihički doživljaj odnosno svest o emociji. Veoma često se dešava da, kada neke
emocije nismo svesni, ona se izražava kroz telesne promene. Kako smo svi mi
složene ličnosti koje imaju čitav splet emocija i subjektivnih utisaka
svakodnevno, veoma je važno da postoji tzv. “psihosomatski balans“odnosno sklad
između psihe i tela.
Kada ne postoji svest o psihosomatskoj osnovi
odnosno postoji rascep između psihe i tela, osoba često traži uzrok u samim
telesnim promenama (koje su opet pojačane i često prouzrokovane nedovoljnom
svešću o emociji). Tako opet dolazimo do toga da je osoba u začaranom krugu,
jer se bavi posledicama, a ne uzrocima.
Česti napadi panike su me odvodili u anksioznost, a takvo psihičko stanje
je pogodovalo novim napadima. Objasni nam bliže taj začarani krug paničnih napada.
Napadi panike su jedan od načina
ispoljavanja anksioznosti. Ona je, u slučaju paničnih napada doživljena kroz
somatske promene, na koje se nadovezuje svest o anksioznosti koja povratno
pojačava prvobitne simptome. Kao što pokazuje slika, doslovno je u pitanju
začarani krug.
Ono što je važno za napade panike to je da osoba
može prekinuti začarani krug učeći drugačije načine suočavanja i prevazilaženja
anksioznosti.
Da li postoji način da sebi pomognemo na licu mesta? Šta da uradimo
kada osetimo neprijatnost na poslu, sastanku ili bilo kom drugom javnom mestu?
Možemo sebi pomoći na licu mesta tako
što ćemo odmah reagovati na telesne senzacije odnosno ne dozvoliti da se
uplašimo od njih, jer tako ulazimo u začarani krug.
Kako reagovati na telesne senzacije bez straha?
Pre svega prihvatanjem. Tu može pomoći umirujući
samogovor: ”Prihvatam to što mi srce ubrzano kuca“ , ”Osećam se sigurno i mogu
da verujem svom telu da će ove senzacije brzo proći“ itd.
Takođe izvesne tehnike disanja pomažu da se
neprijatne telesne senzacije umire. Naime disanje je aktivnost na koju možemo
svesno uticati, odnosno menjati dubinu i brzinu respiracije. Disanje direktno
utiče na oksigenaciju organizma, ali posredno i na druge vegetativne promene u
telu – rad srca, znojenje i sl. Usporenim abdominalnim disanjem koje osoba
primeni u trentku kada se javi neprijatnost u telu, odmah u korenu rešava
problem ne dozvoljavajući mu da se razvije do jačine paničnog napada.
Sladjana Đorđević
Vežbač Feel Pilates studija
Master psiholog
i sertifikovani telesni psihoterapeut, što znači
da joj odnos tela i psihe uža specijalnost. Tako da joj vredi verovati.
Vremenom uvek sretnemo ljude koji imaju odgovore
na naša postavljena pitanja.
A što se paničnih napada tiče, posle svih ovih
godina, mogu da kažem….
Ništa strašno.
Samo još jedna hemijska reakcija.
