MINDFULNESS ILI UMETNOST SVESNOG ŽIVLJENJA
Od kada ustanete ujutro i uspostavite prvi kontakt s vašim mobilnim telefonom počinje dnevna rutina primanja i slanja informacija koja može da potraje do duboko u noć..
I još facebook, twitter….
A tu su i dnevne novine i afere uz ženske magazine i tračeve da Vas održe u
dobroj kondiciji za
primanje novih ideja, koncepata i mišljenja…
I zato više nego ikada pre, potrebno je da ostanemo sami i bar na kratko,
izlogovani i izolovani, pokušamo da osetimo balagodet sadašnjeg momenta, bez
pritiska prošlih gubitaka i bez zebnje od budućnosti…
I bez suvišnih informacija.
Mindfulness tehnike ovde mogu biti od pomoći…
Zamolili smo našu saradnicu
Slađanu Đorđević, mastera psihologije i telesnog psihoterapeuta, da nam kaže
nešto više o ovoj tehnici o kojoj se sve više priča.
Dakle,
MINDFULNESS
Šta je mindfulness?
Termin mindfulness iako teško prevodiv
na srpski jezik, možemo prevesti kao “puna svesnost“ ili “budnost“, koja
podrazumeva sveukupnu svest u unutrašnjim procesima.
Mindfulness tehnike su poslednjih decenija sve
popularnije u okvirima zapadne psihoterapije, ali koreni ovih tehnika potiču iz
drevnih praksi istočnih filozofija uključujući i budizam, taoizam i jogu.
Iako se često poistovećuje sa praksom meditacije,
postoji niz tehnikaputem kojih se može postići stanje “pune svesnosti“ poput
tehnika vizuelizacije, vođene fantazije itd. Puna svesnost podrazumeva
fokusirano dovođenje svesti u “sada i ovde“ sa otvorenošću radoznalošću i
feksibilnošću.
Jon Kabat – Zin, svetski autoritet u ovoj
oblasti, punu svesnost definiše kao: “usmeravanje pažnje na određeni način: sa
ciljem, u sadašnjem momentu i uz neosuđujući stav.“
Punoća svesnosti je svojevrsno buđenje,
povezivanje sa sobom, koje nam omogućava da cenimo punoću svakog trenutka
života, te se može interpretirati kao “umetnost svesnog življenja“ (Jon Kabat –
Zin). To je metod da se poboljša psihološka i emocionalna otpornost, kao i
sveukupno zadovoljstvo životom.
Telo govori da li
slušamo?
Bilo da primenjujemo mindfulness tehnike u cilju
prevazilaženja neprijatnih misli i osećanja, dubljim kontaktom sa sobom i
svojim telesnim procesima ili da prosto želimo da više živimo u “sada i ovde“,
ove tehnike nam pružaju dubok osećaj unutrašnjeg sklada i celovitosti. Zato,
kada nam telo “govori“, putem prijatnih ili neprijatnih unutrašnjih senzacija,
možemo da zastanemo i poslušamo, tako što ćemo punom svesnošću “uroniti“ u
svoju unutrašnjost, da bi potom “izronili“ sa dubokim osećajem celovitosti i u
potpunijem kontaktu sa sobom i drugima.
Mindfulness tehnike su jednostavne za primenu,
pa ih možemo probati i sada:
– Sedite udobno, zatvorite oči i osetite kako
vam je telo oslonjeno na podlogu na kojoj sedite
– Usmerite svest na svoje disanje
– Ne pokušavajte da menjate ritam ili dubinu
disanja, već prihvatite i pratite svoje disanje onako kako jeste u ovom
trenutku
– Ukoliko se javljaju neke misli, prihvatite ih,
otpustite i ostanite usmereni na praćenje svog udaha i izdaha
– Primetite kako se abdomen i grudni koš
pomeraju prilikom svakog ciklusa disanja
– Primetite kakav to uticaj ima na vaše telo i
kako se osećate u svom telu iznutra dok dišete
– Budite svesni i da li se vremenom način
disanja menja i prihvatite to
– Ovu vežbu možete raditi nekoliko minuta
dnevno, vremenom razvija dublji osećajsebe i svog tela, a kako se disanje
vremenom produbljuje i mišići su opušteniji
Zašto mindfulness?
Istraživanja pokazuju da praktikovanje
mindfulness tehnika dovodi do: osećaja prisutnosti “sada i ovde“, unapređenja
samosvesti, bezbednog kontakta sa neprijatnim mislima i emocijama, veće
povezanost sa sobom, drugima i svetom oko sebe, postizanja unutrašnjeg balansa
i smirenosti, razvitka samo-prihvatanja i samo-razumevanja, unapređenja
empatije..
Takođe, potvrđeno je da su ove tehnike efikasne
i za širok spektar kliničkih poremećaja kao što su: hroničan bol, anksiozni
poremećaj, depresija, post-traumatski stresni poremećaj, opsesivno-kompulzivni
poremećaj, različiti tipovi zavisnosti.
Mindfulness se može primenjivati u različitim
životnim aspektima kao i za prevazilaženje širokog spektra problema u kojima se
osoba oseća da je “izbačena iz koloseka“. Tako, na primer, “mindfulness
ishrana“ podrazumeva da osoba sa punom svesnošću uzima hranu jer fokusiranje na
svaki zalogaj poboljšava kontakt sa unutrašnjim doživljajem tela, te se ova
tehnika, između ostalog, koristi i za prevazilaženje raznolikih problema sa
ishranom.
Iako jednostavne za primenu, mindfulness tehnike
je važno prilagoditi specifičnoj osobi, odnosno uzeti u obzir njene psihološke
i telesne karakteristike kao i hronična ili akutna obolenja. Duboko uranjanje u
sebe, koje postižemo mindfulness tehnikama i integracija svih nivoa
doživljajnog iskustva, svakako se ne odvija uniformno, već u velikoj meri varira
od osobe do osobe. Tako, istovetan cilj, odnosno postizanje unutrašnjeg osećaja
celovitosti i integracije, postiže se različitim putevima, odnosno
variranjemraznolikih mindfulness tehnika.
Svačiji put je jedinstven i takve treba da budu i tehnike koje nas tim putem
vode.
