Petrin New York

Petra Pohankova je ušetala u FeelPilates studio u Oktobru 2015 sa svojim dečkom koji je bio u ulozi prevodioca, jer ona u tom momentu nije znala ni reč srpskog jezika. Tek stigla iz Praga tražila je mesto gde bi mogla da nastavi sa vežbanjem.

I našla ga je kod nas i mi smo bili privilegovani za jednu divnu energiju...

Nešto više od godinu dana kasnije sa Petrom sam sedela na kafi i ona mi je sad već na tečnom srpskom pričala o Pragu, korporativnom poslu, pilatesu i koliko se dobro snašla u Beogradu..

Pričamo o putovanjima, pitam je da li je živela i radila i ranije u inostranstvu?

Ona kaže da je osim u Beogradu živela i radila jedno vreme u Njujorku, ali tada je imala onako "studentski" posao...

Pitam: "Šta si radila u Njujorku?"

I da mi je dala da pogadjam bezbroj puta, nikad ne bih pogodila!

Kaže : " Vozila sam rikšu"

Pitam : "Rikšu? Onaj turistički bicikl?"

Kaže:!  "Da!"

Ok! Ovo je tema na kojoj ćemo se malo duže zadržati, tema vredna malog intervjua! 

1. Kako si došla na ideju da baš vožnja rikše bude posao za vreme boravka u Nju Jorku?
 

Moj boravak u New Yorku tokom leta 2006. godine nije bio primarno izlet ili odmor. Tada sam imala 21 godinu i zavrsavala drugu godinu univerziteta. Tada sam jos bila dete, ovo je bio moj prvi let avionom! Odabrala sam work & travel program da bih unapredila svoj engleski, zaradila malo novca i upoznala svet. Moja najbolja prijateljica je vozila riksu predhodne godine i zvucalo mi je kao dobra ideja. Na kraju bila sam srecna sto sam odabrala ovaj posao, jer vozeci riksu vezbala sam svakodnevno po 8 sati engleski i moje misice a bila sam sam svoj sef ☺

2. Šta je sve potrebno da neko postane vozač rikše?

Pre svega potrebna je radna viza za Ameriku kao i da se polozi prakticni test. Sam test nije komplikovan, trajao je oko pola sata i ukljucivao je voznju slaloma na parkingu kao i kratku voznju u saobracaju. Nakon polozenog testa mozete iznajmiti riksu za 300 USD mesecno i postali ste vozac rikse u New Yorku. Na zalost, danas je neophodna i vozacka dozvola odrzave New York, sto cini mnogo tezim da se postane vozac ako dolazite za strane.

3. Koliko se može zaraditi od tog posla?

Zavisi. Odredjenim danima sam zaradjivala cak i 300 USD dnevno, a nekada nista. Glavni faktori koji uticu na zaradu su guzve u saobracaju (za kratke i srednje relacije riksa je brza od taxija), vremenske prilike (paradoks je da po kisnom vremenu nema dovoljno taxija i tada su rikse najtrazenije) i energija kojom zracite da privucete musterije. Zato je bitno da budete odmorni i da ne radite od svitanja do sumraka - mi smo obično radili od 15h do ponoći.

 4. Koliko je bilo fizički naporno?
 

Dosta! Od pet do sest dana u nedelji si u sedlu po 8 sati. Ne znam da li si nekada bila leti u NYC, neverovatno je toplo i vlazno. Takodje, velika je razlika da li je teren ravan ili uzbrdo. Uglavnom smo vozili od Village do 72. ulice, najcesce u Midtownu, i onda napamet znas gde su uzbrdice – secam ih se cak i danas ☺ (npr. 57.ulica izmedju 6. i 7. Avenije ili Madisonavenue oko 60. ulice)

5. Šta se dešava ako naidje klijent krupnije gradje?

To se desava, kao i kada hoce troje da se voze zajedno. U ovim slucajevima i/ili jos gore voznja je uzbrdo, uvek sam rekla da nije problem ali da moram da dodatno naplatim - sem ako je bas kratka voznja ☺

6. Da li su ti neki klijenti ostali u posebnom sećanju?

Naravno, dosta njih. Moje prvo leto sam vozila Jack Stahla, tadasnjeg CEO Coca Cola Company, on mi je govorio kako drzi predavanja u skoli menadzmenta u Parizu, imali smo veoma prijatan razgovor. Kada sam ponovo otisla u NYC naredne godine, on me je slucajno opet zaustavio i oboje smo se setili prethodne voznje i pricali smo sta se u medjuvremenu desavalo. Zahvaljujuci jednoj musteriji, u drugoj godini sam dobila praksu u Time Warner. Jednom sam dobila laznu novcanicu od 100 USD za voznju, cega se veoma dobro secam jer sam vratila kusur od pravih 70 USD! Upoznala sam i puno sjajnih ljudi van posla sa kojima sam i dalje u kontaktu. Takodje, imas priliku da budes deo „bike“ komune, neki od njih su cak i inicirali Critical Mass Bike rides u Americi.

7. Kako si se snalazila u gustom saobraćaju u Njujorku?

U pocetku je bilo tesko, u to vreme nije bilo uopste biciklistickih staza/traka. Times Square je bio jedna velika raskrsnica. Prvo sam morala da naucim kako da lociram mesto gde moja musterija zeli da ide. Veoma cesto kazu samo 5 West 32.ulica, i moram odmah da znam da je to izmedju 5. i 6. Avenije u 32.ulici. Isto sam morala da znam gde se nalazi poznate hotele, stanice i pozoriste. Takodje, podrazumeva se da znam u kom pravcu idu sve Avenije. Kada se ovo nauci, veoma je lako da se nadje bilo koje mesto u Midtown.

8. Da li si imala i ulogu turističkog vodiča?

Ponekad, ali uglavnom su tu ulogu imali vozaci u Cental parku. Licno sam vise volela da budem 'taxi', da budem u realnom saobracaju, posmatram sta se desava na ulicama NYC i da vidim trendove u najnaprednijem gradu u svetu.

9. Koje se lokacije najčešće obilaze?

Turisti uglavnom zele samo voznju po Times Square, Central Parku ili do hotela do Broadway. Dok lokalci te cesto zaustave na 5. Aveniji posle shoppinga i treba im hitna voznja do zeleznicke stanice (Penn Station ili Grand Central).

10. Podeli sa nama tvojih 5 omiljenih mesta u Nju Jorku!

1. Central Park – savrseno mesto za trcanje (najbolje oko Reservoiru) ili samo za piknik. Uzivala sam da kupim delikatese u WholeFoods na Columbus Circle i odmaram u parku. 2. East Village – nije tako romantican kao West ili Greenwich Village ili otmen kao SoHo, ali za mene je bio stvarna verzija: studenti, pabovi, mesta za okupljanje, bioskopi itd...

3. Brooklyn Bridge – obavezno na biciklu ☺ Cak sam i na tandem biciklu prelazila

4. Open Air cinema u Bryant Parku
 

5. Promenada pored Hudson River – garaza za moju riksu je bila blizu, pa sam dosta vremena provodila u ovom delu NYC. U secanju mi je uvek zalazak sunca iznad reke uz veceru. Uzgred, najsladja vecera mi je General Tso's Chicken iz kineskog bistroa na uglu 8. Avenije i 52.ulice ☺– povoljan, a obilan i ukusan obrok, idealan za vozaca rikse.